IV EKVIVALENTI TIPOVA JAPANSKE KAUZATIVNE REČENICE U SRPSKOM
4.2. Prevođenje kauzativnih rečenica koje izražavaju uzročni odnos
4.2.1. Prevođenje kauzativnih uzročnih rečenica koje izražavaju promenu stanja čoveka
4.2.1.2 Prevođenje rečenica kod kojih je kauzirani čovekova otuđiva ili neotuđiva svojina
173
dopunskom rečenicom koja izražava kauzirajuću radnju. Kauzativni glagoli obe rečenice prevedeni su prelaznim oblicima neprelaznih glagola u osnovi okoru (ljutiti se) i ochikomu (biti nerasoložen).
Kao što se vidi, rečenice koje izražavaju promenu stanja čoveka podudaraju se sa rečenicama kauzativa nevoljnih glagola u onom domenu gde je uzročnik čovek, odnosno njegova osobina, nevoljna radnja ili voljna radnja koja nema za cilj namerno izazivanje promene. Prevodni ekvivalent ovog tipa rečenice je rečenica sa prelaznim glagolom i imenom kauzatora u nominativu u ulozi subjekta, odnosno kauziranog u akuzativu u ulozi direktnog objekta. Kada glagol nema svoj prelazni parnjak prevodi se rečenicom sa neprelaznim glagolom, sa izmenjenom perspektivom u odnosu na japansku rečenicu i kauziranim u ulozi subjekta. Tada se uzročnik izražava predloško-padežnom konstrukcijom sa značenjem uzroka, kao što je akuzativna konstrukcija s predlogom na ili genitivna konstrukcija s predlogom zbog. Uzročnik se realizuje i priloški, kao dopuna kojom se ukazuje na okolnosti koje su uzrokovale promenu stanja kauziranog, priloškom odredbom za mesto kao i oblikom instrumentala uzroka. Kauzirajuća situacija može da se izrazi kao okolnost pod kojom nastaje kauzirana radnja zavisnom uslovnom rečenicom. Mogući su prevodi izrazima s glagolima ispuniti ili izazvati uz imenicu kojom se izražava osećanje kauziranog, kao što su „ispuniti nemirom“ i „izazvati napetost“. Kauzirani se tada tretira kao mesto u kojem se dato osećanje javlja, pa se prevodi nekom od predloško-padežnih konstrukcija koje primarno izražavaju prostorne odnose, kao što je lokativna konstrukcija s predlogom u u ulozi priloške odredbe za mesto. Na kauzirajuću situaciju se može ukazati zamenicom sore (to), što se identično realizuje i u prevodu.
4.2.1.2 Prevođenje rečenica kod kojih je kauzirani čovekova otuđiva ili
174
po tome što je kod kauzativa posesora imenica čoveka-posesora u ulozi subjekta, dok je ovde, ukoliko je iskazana, u ulozi atributiva uz imenicu posesuma, označena rečcom za pripadnost no. Čovek kao posesor odnosno celina predstavlja doživljavača. Rečenica ima strukturu „(stvar / događaj)-ga ((čovek=posesor)-no) (deo / svojstvo)-wo neprelazni glagol-saseru“. Kauzator-uzročnik može biti i spoljašnji i unutrašnji. Za razliku od prethodne grupe rečenica, ovde su zastupljena oba uzročnika. Česte su rečenice u kojima je uzročni događaj iskazan pridevskom ili glagolskom frazom uz nominalizator no ili koto. Najpre navodimo rečenice sa spoljašnjim uzročnikom.
月の光はそこにあるあらゆる音をゆがめ、意味を洗い流し、心のゆくえを惑わせていた。716 Mesečev zrak je izobličavao svaki zvuk, spirao značenja, pomućivao um. 717
ゆるやじゃな風が吹いて、若い娘たちのスカートを柔らかく揺らせ、... 718 Povetarac je devojkama meko njihao rubove sukanja... 719
告白はぼうとしていた。それでいて明らかに私の神経を震わせた。720 Učiteljeva ispovest je bila maglovita, ali je ipak uzdrmala moje živce. 721
Gornje rečenice na mestu subjekta-uzročnika imaju prirodnu pojavu, čovekovu aktivnost ili proizvod čovekove aktivnosti. U datim rečenicama uzročnik je tema i zajednički je subjekat više klauza. I u prevodu na srpski je postignuto isto upotrebom prelaznog oblika glagola. Na mestu direktnog objekta kauzativnog glagola su imenice koje se odnose na čovekovu psihu ili deo tela kao neotuđiva svojina kokoro no yukue (um), mi no ue (život), shinke (živci) i imenica predmeta kao otuđivo vlasništvo sukaato (suknja). U prvoj rečenici imenica čoveka kao posesora nije iskazana i rečenica ima opšte značenje. U ostalim rečenicama stoji u atributivnoj ulozi u posvojnom obliku, označena pomoćnom rečcom za pripadnost no. Imenica čoveka prevodi se i oblikom prisvojne zamenice ili oblikom dativa posesije.
716 Murakami 2001, str. 252.
717 Murakami 2004, str. 172.
718 Murakami 2001, str. 46.
719 Murakami 2004, str. 36.
720 Soseki 1965, str. 385.
721 Soseki 2003, str. 54.
175
U sledećim rečenicama uzročni događaj je iskazan pridevskom ili glagolskom frazom uz nominalizator no ili koto:
唇の目立つて赤いのが、如何にも獣めいた心もちを起させたものでございます。722 ... a njegove upadljivo crvene usne, budile bi u vama osećaj da gledate neku zver. 723
そういうのがどれぐらい気持ちを滅入らせるか、あなたにだってわかるでしょう？724 Shvataš valjda koliko je sve to depresivno? 725
Kada je uzročni događaj iskazan pridevskom ili glagolskom frazom uz nominalizator no ili koto, prevodi se imeničkom frazom: njegove upadljivo crvene usne;
sve to.
U sledećim rečenicama u osnovi kauzativnog glagola su neprelazni glagoli koji ni u srpskom nemaju svoj prelazni parnjak:
そんな風景は僕の心を震わせた。726 Od takvog pejzaža zadrhtalo mi je srce. 727
春の空気は漠然として重く、そして皮膚をむずむずとさせた。728
Prolećni vazduh je bio mutan i težak, i od njega je počela da me boli glava. 729
Kada je kauzirana radnja izražena neprelaznim glagolom koji ni u srpskom nema svoj prelazni parnjak, kao što su furuu (drhtati) ili muzumuzu to suru (svrbeti), u prevodu se menja rečenična perspektiva i kauzator dobija ulogu dopune, povlačeći se sa mesta subjekta.
Na mestu subjekta stoji imenica u značenju dela tela, dok čovek-posesor ima ulogu logičkog subjekta. U obe rečenice kauzator se realizuje genitivnom konstrukcijom s predlogom od u značenju uzroka.
U sledećim rečenicama uzročnik je unutrašnji:
722 Aozora, Rashomon.
723 Akutagava 2011, str. 8.
724 Murakami 2001, str. 40.
725 Murakami 2004, str. 32.
726 Murakami 1988b, str. 307.
727 Murakami 2013, str. 389.
728 Murakami 1988b, str. 146.
729 Murakami 2013, str. 295.
176 その震えは 僕の息を 詰まらせる。730
Od tog drhtaja meni je zastao dah. 731
そしてその気配は僕の背筋をはっとこわばらせた。732 Od tog osećaja u trenutku su me prošli žmarci niz leđa. 733
Kao što se vidi, i kada je uzročnik unutrašnji, u prevodu sa promenjenom rečeničnom perspektivom uzročnik se izražava genitivnom konstrukcijom s predlogom od.
Videli smo da se kauzativne uzročne rečenice sa imenom čoveka na mestu kauziranog najčešće prevode rečenicom s prelaznim glagolom i imenom kauzatora u ulozi subjekta. Za razliku od njih, kod rečenica sa imenicom otuđive ili neotuđive svojine na mestu kauziranog podjednako čest prevodni ekvivalent jeste i rečenica sa neprelaznim glagolom i izmenjenom perspektivom. U ulozi subjekta je kauzirani, tj. čovekova otuđiva ili neotuđiva svojina. Imenica čoveka se realizuje prisvojnim oblikom ili oblikom dativa pripadnosti, kao i lokativnim konstrukcijama u značenju mesta na kojem se promena dogodila, a ređe kao subjekat odnosno nosilac stanja iskazanog neprelaznim glagolom. U prevodu rečenicom s neprelaznim glagolom uzročnik se izražava imenicom u nekoj od predloško-padežnih konstrukcija kojim se kazuje uzrok, najčešće u genitivnoj konstrukciji s predlogom od. Uzročnik se realizuje i imenicom u obliku instrumentala uzroka.