Promena uloga i padeških oznaka rečeničnih argumenata kauzativne konstrukcije u odnosu na aktivnu iz koje je ova izvedena uvođenjem kauzatora može se objasniti hijerarhijom gramatičkih odnosa, o čemu govori Komri (Bernard Comrie) u svojoj studiji
„Sintaksa kauzativnih konstrukcija: sličnosti i razlike među jezicima“ (1976).100 Prema toj hijerarhiji, na najvišem mestu je subjekat, zatim direktni objekat, zatim indirektni objekat i na kraju dopuna u vidu predloško-padežne konstrukcije. U kauzativnoj rečenici ulogu subjekta zauzima kauzator. Ostali rečenični argumenti menjaju svoje padeške oblike prema hijerarhiji koju predlaže Komri, na sledeći način: kada je osnovni glagol neprelazan, subjekat dobija ulogu direktnog objekta; kada je osnovni glagol prelazan, subjekat dobija ulogu indirektnog objekta a direktni objekat zadržava svoj status; kada je osnovni glagol ditranzitivan, njegove dopune u vidu direktnog i indirektnog objekta ostaju nepromenjene, dok subjekat dobija ulogu pasivnog agensa. Komrijevo zapažanje je rezultat istraživanja
99 Okutsu 1983, str. 72.
100 Bernard Comrie, „The syntax of causative constructions: cross-language similarities and divergences”, Syntax and semantics, vol. IV, ed. Masayoshi Shibatani, New York, 1976, str. 261–312. Prema: Van Valin, LaPolla 1997, str. 582.
24
kauzativa u indoevropskim jezicima, pre svega francuskog, ali i u japanskom jeziku promena padeških oznaka vrši se na isti način, kao što ćemo pokazati sledećim primerima.
1. Neprelazni osnovni glagol imenicasubjekat neprelazni glagol
↓
imenica subjekat=kauzator imenicadirektni objekatsubj glagol kauzativ101
子どもが 郵便局に いく。
Kodomo-ga yuubinkyoku-ni iku.
(dete) (pošta) (ići)
subjekat neprelazni glagol
Dete ide u poštu.
↓
おやが 子どもを 郵便局に いかせる。102
Oya-ga kodomo-wo yuubinkyoku-ni ik-aseru.
(roditelj) (dete) (ići+kauzativni pomoćni
glagol)
subjekat=kauzator direktni objekatsubjekat kauzativni glagol
Roditelj šalje dete u poštu.
2. Prelazni (monotranzitivni) osnovni glagol imenicasubjekat imenicadirektni objekat prelazni glagol
↓
imenicasubjekat=kauzator imenicaindirektni objekat subjekat imenicadirektni objekatdirektni objekat glagol kauzativ 妹は 新聞を 持って来ました。
Imouto-wa shimbun-wo motte kimashita.
(sestra) (novine) (doneti)
subjekat direktni objekat prelazni glagol Mlađa sestra je donela novine.
↓
父は 妹に 新聞を 持って来させました。103 Chichi-wa imouto-ni shimbun-wo motte kosasemashita.
101 Ovde smo primenili Komrijev model rečenične strukture uz izvesne izmene. (Vidi u: Van Valin, LaPolla 1997, str. 582.) Rečenični elementi označeni sa IF su imeničke fraze. Njihove semantičke uloge (subjekat, objekat i dr.) prikazane su u supskriptu. U kauzativnoj rečenici u četvrtastim zagradama prikazane su semantičke uloge argumenata u osnovnoj rečenici.
102 Suzuki 1972, str. 287.
103 Tokyo Gaigodai 2001, str. 135.
25
(otac) (sestra) (novine) (doneti+ kauzativni pomoćni
glagol)
subjekat =kauzator indir.obj.subj direktni objekat dir.obj. kauzativ Otac je naredio mojoj mlađoj sestri da mu donese novine.
3. Ditranzitivni osnovni glagol:
imenicasubjekat imenicaindirektni objekat imenicadirektni objekat prelazni glagol
↓
imenicasubjekat=kauzator imenicaindirektni objekatsubj imenicaindirektni objekatind. obj imenicadirektni objekatdir. obj glagol kauzativ
息子が お母さんに 手紙を 書いた。
Musuko-ga okaasan-ni tegami-wo kaita.
(sin) (majka) (pismo) (napisati)
subjekat indirektni objekat direktni objekat prelazni glagol (ditranzitivni) Sin je naisao majci pismo.
↓
お父さんが 息子に、 お母さんに 手紙を 書かせた。104 Chichi-ga musuko-ni, okaasan-ni tegami-wo kaka-seta.
(otac) (sin) (majka) (pismo) (pisati+kauzativni pomoćni
glagol)
subj. =kauzator ind.obj.subj. ind.objekatind. obj dir.obj.dir.obj. kauzativ Otac je rekao sinu da napiše majci pismo.
Kao što se vidi, u kauzativnim rečenicama na mestu subjekta je novo lice, kauzator.
Subjekat osnovne rečenice zauzima prvo sledeće mesto u hijerarhiji, mesto direktnog objekta. U kauzativnoj rečenici uloge direktnog i indirektnog objekta se ne menjaju. Kada osnovni glagol ima dopunu direktnog objekta, subjekat zauzima sledeće mesto u hijerarhiji, mesto indirektnog objekta. Ovaj princip važi i u rečenicama japanskog kauzativa kada je osnovni glagol neprelazan ili monotranzitivan. U slučaju kada je osnovni glagol ditranzitivan, u japanskom jeziku subjekat dobija padešku oznaku ni, što je oznaka za dativ i indirektni objekat, ali i za agentivnu dopunu u pasivnim rečenicama. Iako i Morita daje ovakav tip, treba napomenuti da je ovakva rečenica više gramatički konstrukt nego što je u jezičkoj praksi funkcionalna.
104 Naš primer sačinjen je po uzoru na model rečenice koji Morita predlaže u svojoj klasifikaciji kauzativnih rečenica. Vidi: Yoshiyuki Morita, „Ukemi-shieki no iikata“ („Pasivni i kauzativni izrazi“). Kouza Nihongo kyouiku 9. Tokyo, Waseda Daigaku Gogaku Kenkyuujou, 1971, str. 32. U daljem tekstu sigla: Morita 1971.
26
Izučavajući padešku oznaku kauziranog tj. agensa u kauzativnim rečenicama u raznim jezicima, Komri105 uspostavlja sledeću hijerarhiju: instrumental dativ akuzativ.
On tvrdi da instrumental kao padež najvišeg ranga ove hijerarhije korespondira sa višim stepenom zastupljenosti svojstva agentivnosti, dok akuzativ kao padež najnižeg ranga odgovara najnižem ili nepostojećem stepenu agentivnosti. Komri uočava da u nekim jezicima postoji alternacija u oznaci kauziranog. U japanskom jeziku takva pojava se uočava kod kauzativa neprelaznih glagola kada je agens živo. Takav agens se u japanskoj kauzativnoj rečenici može označiti padeškom pomoćnom rečcom za dativ ni ili padeškom pomoćnom rečcom za akuzativ wo, kao što pokazuje Suzuki u sledećem primeru:
おやが 子どもを/に 郵便局に いかせる。106 Oya-ga kodomo- ni / wo yuubinkyoku-ni ik-aseru.
Roditelj tera dete da ide u poštu.
(Roditelj šalje dete u poštu.)
U literaturi o kauzativu u japanskom jeziku (Iori i dr.107) ova alternacija u oznaci agensa objašnjava se time da se upotrebom dativa uzima u obzir volja agensa da izvrši radnju, čime se značenje kauzativne rečenice tumači kao dozvola ili puštanje da agens izvrši radnju prema svojoj volji, dok se upotrebom akuzativa zanemaruje volja agensa, čime se agens izjednačava sa pacijensom ili predmetom radnje, a značenje rečenice se tumači kao prisila. Teramura,108 međutim, smatra da je ovakvo određenje suviše kategorično, tvrdeći da su u izboru između rečci ni i wo presudne leksičke odlike glagola. Na primer, agens (kauzirani) se označava rečcom wo kada je u osnovi kauzativa neprelazni glagol koji izražava „trenutnu promenu raspoloženja“ (一時的気の動き), kao što su shitsubou suru (razočarati se), gyotto suru (prepasti se), anshin suru (laknuti, odahnuti) i dr., kao i glagoli warau (smejati se) i naku (plakati).109
Prinudno-manipulativni glagoli kojima se u srpskom jeziku iskazuju značenja kauzativa (dozvoliti, naterati, zabraniti i dr.) su kompleksno tranzitivni i mogu se svrstati u
105 Bernard Comrie, Language, universals and linguistic typology (2nd edn.), University of Chicago Press, 1989. Vidi u: Van Valin, LaPolla 1997, str. 587.
106 Suzuki 1972, str. 287.
107 Isao Iori i dr. Chuu, joukyuu wo oshieru hito no tame no nihongobumpou handobukku (Priručnik iz japanske gramatike za nastavnike srednjeg i višeg nivoa), Tokyo, 3A, 2002 (1. izd. 2001), str. 126. U daljem tekstu sigla: Iori 2002.
108 Teramura 1982.
109 Teramura 1982, str. 294.
27
tzv. „sentencijalno tranzitivne“110 glagole. Njima je svojstveno da u ulozi objekta, direktnog ili indirektnog, imaju imenicu lica a u ulozi druge dopune imaju rečenicu kojom se izriče sadržina akta ili procesa iskazanog glagolom, tzv. „izrični pravi objekat“111. U funkciji objekatske dopune glavnog glagola nalazi se izrična zavisna rečenica izražena oblikom
„zavisni rečenički veznik da + prezent“. Ivić ističe da se ovde „akuzativom direktnog objekta imenuje osoba koju prinuda predodređuje za dospevanje u neku situaciju“,112 iskazanu dopunskom rečenicom. Ukazujući na to da takva dopunska rečenica služi da obavesti o tome na šta je osoba iskazana imenicom u akuzativu prinuđena ili navedena, Ivić navodi da postoje i glagoli kauzativnog karaktera koji nemaju značenjsko obeležje prinude, kao na primer glagol naučiti u rečenici: „On je nju naučio da puši.“113 Prema Ivić, neki sentencijalno tranzitivni glagoli mogu da stupe u vezu i sa imenicom, ukoliko ona sadrži značenje kondenzovane rečenične sadržine,114kao što je imenica dolazak u izrazu „zabraniti nečiji dolazak“. Tako i Batistić tvrdi da prinudno-manipulativni glagoli zahtevaju nominalizovanu dopunu u vidu predloško padežne konstrukcije ili rečeničnu dopunu u vidu izrične zavisne rečenice, kao što je slučaj sa glagolom naterati u izrazima „naterati u smeh“ ili „naterati da se smeje“.115 Ističući da kauzativne klauze sa rečeničkom dopunom odlikuje dvoagentnost time što objekat kauzativnog glagola istovremeno funkcioniše i kao subjekat (agens) dopunske rečenice, Batistić obrazlaže njihovu dvoagentivnost
„podizanjem“ agensa podređene, dopunske rečenice, koji postaje objekat nadređenog, kauzativnog glagola.116 Batistić u okviru kauzativnih struktura ukazuje na postojanje rečenica sa glagolima koji osim direktnog objekt imaju za dopunu i imenicu u obliku instrumentala ili predloško padežne konstrukcije za + akuzativ (izabrati za predsednika;
imenovati pobednikom).117
110 Glagoli koji dobijaju rečenicu kao objekatsku dopunu. Termin je prema Ivić. Uporedi: Milka Ivić,
„Iskazivanje direktnog objekta u (standardnom) srpskohrvatskom“, Lingvistički ogledi, Beograd, Prosveta, 1983, str. 134. U daljem tekstu sigla: Ivić 1983.
111 Ž. Stanojčić, Lj. Popović, Gramatika srpskoga jezika – udžbenik za I, II, III i IV razred srednje škole, četvrto izdanje, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1995, str. 296.
112 Ivić 1983, str. 134.
113 Ivić 1983, str. 134–135.
114 Ivić 1983, str. 130.
115 Batistić 1978, str. 76.
116 Batistić 1978, str. 81.
117 Batistić 1978, str. 82.
28