Prevođenje kauzativa dozvole

157

značenju personifikovanog agensa. Kauzativ u konstrukciji sa glagolom davanja ili primanja izražava činjenje usluge i osećanje zahvalnosti kauziranog kao primaoca usluge.

U prevodu se najčešče iskazuju sa tačke gledišta kauzatora. Značenje činjenja koristi i usluge izražava se i u srpskom glagolom dati (dati da jede, dati na škole i sl.), zatim perifrastičnim konstrukcijama sa glagolima olakšati, pomoći, nuditi, zatim protopermisivnim glagolom omogućiti i sl. Kauzirani je najčešće u ulozi dopune datih glagola, iskazan imeničkom frazom u dativu u značenju primaoca koristi. Često se u rečenicama kauzativa činjenja koristi javljaju glagoli tabesaseru i nomaseru. Glagol tabesaseru se osim glagolom dati odnosno glagolskim izrazom dati da jede prevodi i glagolom nahraniti, kada ima emotivnu konotaciju. I glagol suwaraseru ima različite prevodne ekvivalente kao što su posaditi, staviti da sedne ili ponuditi da sedne, koje najčešće zavise od odnosa između kauzatora i kauziranog. Kada se u prevodu situacija iskaže iz perspektive kauziranog, kauzator se može iskazati predloško-padežnim adverbijalom ili glagolskim prilogom „zahvaljujući + dativ“. Rečenice kauzativa činjenja koristi po svom značenju se graniče sa rečenicama kauzativa dozvole. Zadatak je prevodioca da iz konteksta proceni da li je inicijator radnje kauzator ili kauzirani i da u skladu s tim rečenicu interpretira kao kauzativ činjenja koristi ili kauzativ dozvole.

158 ... ili opet, kada je dozvolio jednom kineskom svešteniku koji se bavio medicinom da raseče čir na njegovom bedru... ⁶³⁸

U obe navedene rečenice kauzativni glagol je preveden perifrastičnom konstrukcijom sa glagolom dozvoliti i dopunskom izričnom rečenicom kojom se iskazuje radnja kauziranog. Kauzirani je iskazan imenicom u dativu u ulozi indirektnog objekta glagola dozvoliti. U rečenicama kauzativa dozvole kauzirani je inicijator, onaj koji moli ili traži da se izvrši radnja. Kauzator je u poziciji da izda dozvolu time što predstavlja neku vrstu autoriteta nad kauziranim ili je onaj koji ima pravo da donese konačnu odluku o tome da li će se radnja izvršiti.

U sledećoj rečenici kauzator je govornik, a kauzirani je drugo lice:

褒美には望みの物を取らせるぞ。⁶³⁹ Kao nagradu traži što god želiš. ⁶⁴⁰

Radnja toraseru iskazana iz perspektive kauzatora kao deontičkog izvora dozvole može se u prevodu na srpski izraziti oblikom „dozvoliti da + prezent“ sa kauziranim u ulozi indirektnog objekta: dozvoliću ti da uzmeš. Međutim, kao što pokazuje ponuđena prevodna varijanta, radnja se može iskazati i iz perspektive kauziranog, imperativom drugog lica jednine. Ovde je iz konstrukcije s glagolom dozvoliti izvedeno značenje konstrukcije sa modalnim glagolom, iskazane iz ugla tzv. ispunitelja propozicije, „moći da + prezent“ što se može izraziti i imperativom.

Češća je upotreba kauzativnog glagola u vezivnom obliku +te kudasai za izražavanje učtive molbe ili traženja dozvole za izvršenje radnje, upućene od strane kauziranog kauzatoru. Takve su sledeće rečenice:

ではお命を頂かせて下さい。⁶⁴¹ Dozvoli sada da ti oduzmem život.⁶⁴²

それから僕のお母さんにも命拾いの御礼を云わせて下さい。⁶⁴³

637 Aozora, Rashomon.

638 Akutagava 2011, str. 8.

639 Aozora, Rashomon.

640 Akutagava 2011, str. 15.

641 Aozora, Rashomon.

642 Akutagava 2008b, str. 23.

159 ... dozvolite da vam se moja majka zahvali što ste mi spasili život. ⁶⁴⁴

そのかわり電話をかけさせて。⁶⁴⁵

Zauzvrat, dozvolićete mi da telefoniram. ⁶⁴⁶

さっきの続きをもう少しいわせて下さいませんか。⁶⁴⁷ Mogu li da kažem ono što sam malopre započeo? ⁶⁴⁸

U navedenim rečenicama kauzirani je govornik, a kauzator je drugo lice. U srpskom jeziku kauzativno značenje ovakvih rečenica prevodi se glagolom dozvoliti u obliku imperativa odnosno u obliku futura sa značenjem molbe ukoliko se situacija sagledava iz perspektive kauzatora. Poslednja rečenica, međutim, u prevodu je iskazana iz perspektive kauziranog konstrukcijom sa modalnim glagolom moći. Ovde se značenje konstrukcije sa modalnim glagolom „mogu li da nastavim“, iskazane iz ugla tzv. ispunitelja propozicije izvodi iz značenja konstrukcije sa glagolom spoljašnje deontičke mogućnosti dozvoliti

„dozvolite mi da kažem“, iskazane iz perspektive lica koji je modalni izvor.

Kauzativni oblik glagola govorenja kao što su iu (govoriti) ili mousu (govoriti ponizno), samostalno ili u konstrukciji sa glagolima davanja i primanja, u kondicionalnoj klauzi koristi se u učtivom obraćanju kada govornik želi da uzme reč ili kada želi da iskaže svoje mišljenje. Takve su sledeće rečenice:

教師として言わせていただければ、...⁶⁴⁹

Ako mi dozvolite da govorim u svojstvu učitelja,...⁶⁵⁰

私にいわせると、奥さんが好きになったから世間が嫌いになるんですもの⁶⁵¹

Ako dopustite da kažem svoje mišljenje, smatram da je učitelj omrznuo svet zato što je zavoleo Vas.

652

私にいわせると、彼は我慢と忍耐の区別を了解していないように思われたのです。⁶⁵³

643 Aozora, Shiro.

644 Akutagava 2004, str. 12.

645 Murakami 1988a, str. 394.

646 Murakami 2013, str. 187.

647 Soseki 1965, str. 388.

648 Soseki 2003, str. 58.

649 Murakami 2001, str. 278.

650 Murakami 2004, str. 190.

651 Soseki 1965, str. 387.

652 Soseki 2003, str. 57.

160 Po mom mišljenju, K. nije umeo da razlikuje trpljenje od strpljenja. ⁶⁵⁴

悪く云ふものに申させますと、それが良秀の絵の邪道に落ちてゐる、何よりの証拠ださうでご ざいます。⁶⁵⁵

Za one koji rđavo govore o Jošihideu to je najbolji dokaz da su se u njegove slike umešale nečastive sile. ⁶⁵⁶

U japanskoj rečenici se javljaju oblici kondicionala sa nastavcima -tara, -ba, -to. I u prevodu na srpski kondicionalna rečenica ima istu pragmatičku funkciju u učtivom obraćanju. Najčešće je ulozi kauziranog govornik, a u ulozi kauzatora drugo lice jednine ili množine. U poslednjoj rečenici u ulozi kauziranog je treće lice. U prevodu kondicionalnom rečenicom, situacija se najčešće iskazuje konstrukcijom sa glagolima dozvoliti ili dopustiti kojim se radnja iskazuje iz perspektive kauzatora: ako mi doupstite da govorim; ako mi dozvolite da kažem. Jedna od prevodnih varijanti je i glagolski izraz „ako mene pitate“, kao i predloško-padežne konstrukcije „po mom mišljenju“, „za mene“ i dr.

Kao što se vidi, u prevodu na srpski značenja kauzativa dozvole iskazuju se najčešće glagolom dozvoliti ili dopustiti, kao reprezentom značenja spoljašnje deontičke mogućnosti, bilo da je reč o pravoj dozvoli ili o učtivom obraćanju kada se traži reč.

Rečenica se i u prevodu iskazuje iz perspektive kauzatora u ulozi davaoca dozvole, dok je kauzirani iskazan imenicom u dativu kao primalac dozvole. Kauzirana radnja izražava se dopunskom rečenicom.