IV EKVIVALENTI TIPOVA JAPANSKE KAUZATIVNE REČENICE U SRPSKOM
4.1. Prevođenje dvoagentivne kauzativne rečenice
4.1.9. Prevođenje kauzativa nevoljnih glagola
Rečenice kauzativa nevoljnih glagola izražavaju sledeća značenja: kada je izvor radnje kauzator rečenica izražava izazivanje promene (namerne ili nenamerne); kada je izvor radnje kauzirani rečenica izražava ostavljanje na miru. Kada je izvor radnje kauzator, on vrši neki podstrek ili poseduje neku osobinu čije dejstvo donosi promenu na kauziranom.
Kada je izvor radnje kauzirani, bez obzira na postojanje kauzatora, radnja se javlja kao osobina ili priroda samog kauziranog usled dejstva okolnosti u kojima se našao. Kauzator u tom slučaju sprečava odnosno ne sprečava realizaciju te radnje. Glagoli kojim je iskazana
673 Termin je prema: Smiljka Stojanović, Binarne relacije posesije u engleskom i srpskohrvatskom jeziku, Beograd, Filološki fakultet, 1996.
674 Murakami 1988a, str. 240.
675 Murakami 2013, str. 148.
165
radnja kauziranog najčešće su glagoli psiho-fizičke ili društvene aktivnosti i stanja koja se javljaju na podstrek kauzatora kao tok ili ishod. Samim tim ni podstrek kauzatora ne može biti u vidu govornog čina već je to njegovastvarna i konkretna radnja, svojstvo ili stanje.
Takva situacija se najčešće iskazuje zavisnosloženom rečenicom. Kauzator vrši radnju zavisne rečenice, iskazanu vezivnim oblikom glagola -te, i time izaziva promenu stanja kauziranog. Dok kauzator izaziva kauziranu radnju namerno ili nenamerno, radnja kauziranog je, po pravilu nevoljni čin. Kada kauzator nenamerno izaziva promenu ili kada je njegova radnja nevoljna, rečenica izražava uzročno-posledični odnos. Rečenice zabeležene u korpusu, međutim, nisu nudile primere sa ovakvim sintaksičkim rešenjem kojim će se denotirati konkretan oblik kauzirajuće radnje ili aktivnosti kauzatora.
Sledeće su rečenice iz korpusa koje izražavaju izazivanje promene u kauziranom:
あるいは彼らは僕をぐったりさせて、それによって真実をひっぱりだそうとしたら、わざとこうい う下らない事務作業を続けているのかもしれなかった。676
Ili to oni hoće da me izmore da bi izvukli pravu istinu, pa namerno produžavaju ovaj svoj besmisleni administrativni posao unedogled. 677
Kao što pokazuje primer, glagol kojim se iskazuje radnja kauziranog (guttari suru, umoriti se) je glagol psiho-fizičkog stanja i neprelazan je. U kauzativu postaje prelazan, sa imenicom kauziranog kao direktnim objektom. Kauzator je na mestu subjekta i nekim svojim činom svesno i namerno izaziva promenu stanja kauziranog, što je i naglašeno upotrebom priloga wazato (namerno). U srpskom jeziku glagoli psiho-fizičkog stanja su najčešće povratni i imaju svoj prelazni parnjak koji nastaje oduzimanjem povratne rečce se.
Stoga se ovde kauzativni glagol prevodi prelaznim, a voljnost kuzatora iskazana je prilogom namerno i modalnim glagolom hteti u perifrastičnoj konstrukciji. Ukoliko prelazni oblik ne postoji, u prevodu su moguća druga gramatička sredstva, kao što je u sledećim primerima:
しかし人間らしくない意味をＫに納得させるためにその言葉を使い出した私には、出立点が すでに反抗的でしたから、それを反省するような余裕はありません。678
Tu sam reč upotrebio pokušavajući da mu dokažem šta nije ljudski... 679
676 Murakami 1988a, str. 296.
677 Murakami 2013, str. 178.
678 Soseki 1965, str. 488.
166
U navedenoj rečenici u nedostatku odgovarajućeg prelaznog parnjaka, kauzativni oblik neprelaznog glagola psiho-fizičke aktivnosti nattoku suru (shvatiti) preveden je na srpski glagolom dokazati, koji prema glagolu shvatiti stoji kao glagol odnosne opozicije. U datom primeru kauzativni glagol je predikat namerne zavisne rečenice kojom se izražava volja kauzatora. Značenje voljnog izazivanja radnje od strane kauzatora realizovano je u prevodu glagolom pokušati u perifrastičnoj konstrukciji.
Sledeća rečenica u prevodu se realizuje perifrastičnom konstrukcijom sa glagolom prinude terati:
嫌な汗をかかせる。680
Teraju ga da se odvratno znoji. 681
U datoj rečenici kauzirana radnja je izražena glagolskim izrazom ase wo kaku (znojiti se), kolokacija koja u strukturi sadrži pravi objekat i sintaksički predstavlja prelazni glagol. To je, međutim, glagol nevoljne fiziološke radnje, koji se prevodi neprelaznim glagolom. Pošto glagol znojiti se u srpskom nema odgovarajući prelazni parnjak, kauzativni glagol je preveden perifrastičnom konstrukcijom, glagolom terati uz izričnu dopunsku rečenicu kojom se izražava radnja kauziranog. Kauzirani je u ulozi direktnog objekta.
Glagol terati je često nosilac značenja kauzativnosti i u prevodu rečenica kauzativa prisile.
Razlikuju se, međutim, u vrsti podstreka kauzatora. Dok je podstrek u rečenicama kauzativa prisile verbalne prirode, kod kauzativa nevoljnih radnji to nije prisila u pravom smislu, već je neki čin ili osobina kauzatora kojom on izaziva promenu stanja kauziranog.
Kada pomenuta gramatička sredstva nisu moguća, u prevodu se menja rečenična perspektiva. Takav je sledeći primer.
学生運動にかかわってどうこうとか、恋人を妊娠させて捨ててどうこうというようなかなり月 並みな傷だったが、まあ何もないよりはましだった。682
Banalne patnje, te nešto u vezi sa studentskim pokretom, te zato što je ostavio devojku koja je sa njim zatrudnela, no bolje išta nego ništa. 683
679 Soseki 2003, str. 203.
680 Murakami 1988a, str. 307.
681 Murakami 2013, str. 189.
682 Murakami 1988a, str. 66.
167
U datoj rečenici neprelazni glagol u osnovi kauzativa ninshin suru (zatrudneti) u srpskom nema prelazni parnjak, te se situacija saopštava iz perspektive kauzranog (devojka). Kauzator je izražen imeničkom frazom u predloškoj konstrukciji, u instrumentalu s predlogom sa.
Obrađeni korpus nije nudio primere rečenica koje izražavaju ostavljanje ili neostavljanje na miru.
Iz prikazanog se vidi da se kauzativ nevoljnih glagola u značenju kauzatorovog namernog izazivanja promene prevodi voljnim prelaznim glagolom ili perifrastičnom konstrukcijom. U nedostatku prelaznog glagola menja se rečenična perspektiva i rečenica se prevodi neprelaznim glagolom sa tačke gledišta kauziranog. Kauzativ ostavljanja odnosno neostavljanja na miru prevodi se najčešće perifrastičnom konstrukcijom s glagolima ostaviti ili pustiti, odnosno dozvoliti ili dopustiti u odričnom obliku.