II KAUZATIV U JAPANSKOM JEZIKU
2.4. Kategorijalna obeležja učesnika kauzativne situacije i razlika u upotrebi između prelaznog glagola i kauzativa neprelaznog glagola
U japanskom jeziku glagoli koji imaju odgovarajuće prelazne odnosno neprelazne parnjake mogu da grade prelaznu i neprelaznu rečenicu na dva načina. Prelaznu rečenicu grade upotrebom prelaznog glagola ili kauzativa neprelaznog glagola, dok neprelaznu rečenicu grade upotrebom neprelaznog glagola ili pasiva prelaznog glagola. Kao što smo ranije pomenuli, problem u učenju u vezi sa kauzativom u japanskom jeziku predstavlja razlika u upotrebi između prelaznog glagola i kauzativa neprelaznog glagola kod prelazno neprelaznih parova glagola nastalih iz iste osnove, kao što je toru (otkinuti) – toreru (otpasti). Utvrđena je sintaksička i semantička bliskost između prelaznog glagola i kauzativa njemu odgovarajućeg neprelaznog glagola. To je tema mnogih istraživanja.
Polazimo od Moritinog objašnjenja da se iz strukture rečenice s neprelaznim glagolom „C-ga glagolneprelazni“ dodavanjem novog argumenta na mestu subjekta deriviraju i rečenica sa prelaznim glagolom „B-ga C-wo glagolprelazni“ i kauzativna rečenica „B-ga C-wo glagolneprelazni-saseru“ sa subjektom neprelaznog glagola C u ulozi objekatske dopune.
Rečenice imaju identičnu sintaksičku strukturu, ali se razlikuju po semantičkim ulogama njihovih argumenata. Subjekat rečenice s prelaznim glagolom je agens, dok je u kauzativnoj rečenici kauzator. Objekat rečenice s prelaznim glagolom je pacijens, dok je u
97
kauzativnoj rečenici agens radnje neprelaznog glagola u osnovi. Stoga ćemo za potrebe ovog objašnjenja za učesnike situacija koristiti nazive njihovih sintaksičkih uloga – subjekat i objekat.
Morita objašnjava razliku između upotrebe prelaznog glagola i upotrebe kauzativa kategorijalnim obeležjem živo /±/ imenice kojom je iskazan objekat. Rečenica sa prelaznim glagolom na mestu objekta najčešće ima neživo (predmet, apstraktna stvar), dok se retko pojavljuje živo (čovek, životinja). Morita tvrdi da je razlog tome što rečenica sa prelaznim glagolom „B-ga C-wo glagolprelazni“ znači da subjekat B direktno izvodi radnju „C-ga glagolneprelazni“. Tada je akcenat na radnji subjekta B, a ne na volji, radnji i posledicama koje se tiču objekta C. Kada je objekat živo i to čovek, prema Moriti, ne koristi se prelazni oblik glagola ni kada on postoji, već kauzativ neprelaznog glagola, kao u primeru: „Gakusei-wo tataseru“ („Reći učeniku da ustane“) /
☓ „Gakusei-wo
tateru“ („Uspraviti učenika).371 Kada je objekat neživo, po pravilu se koristi prelazni glagol. Kao izuzetke Morita navodi slučajeve kada se neživi objekat tretira kao živo jer ima sposobnost da izvrši radnju, zatim kada se objekat naporom i voljom subjekta dovodi u stanje da vrši radnju koja mu nije svojstvena i dr.Sistematizujući Moritine ideje, i Iori372 ovaj problem rasvetljava tako što ukazuje na kategorijalno obeležje živo /±/ objekta prelaznog odnosno vršioca radnje neprelaznog glagola, naglašavajući pritom učešće njegove volje u vršenju radnje. Uspostavlja opšte pravilo po kojem, kada je vršilac radnje neprelaznog glagola živo i poseduje volju, koristi se kauzativ neprelaznog glagola. Kada je vršilac radnje neživo i ne poseduje volju, koristi se prelazni glagol. Prema autoru, u rečenici sa kauzativom neprelaznog glagola subjekat izaziva radnju tako što stumuliše objekat koji poseduje volju da izvrši radnju. Rečenica s prelaznim glagolom, međutim, izražava da se događaj „X-ga glagolneprelazni“, iskazan neprelaznim glagolom, obavio posredstvom subjekta Y, koji ne uzima u obzir volju objekta X.373
371 Morita 1971, str. 32.
372 Iori 2002.
373 Isto, str. 138.
98
U zavisnosti od prirode objekta i stepena učešća njegove volje u vršenju radnje neprelaznog glagola, Iori definiše i posebna pravila koja upravljaju izborom između prelaznog glagola i kauzativa njemu odgovarajućeg neprelaznog glagola.374 Prema njemu, kada je objekat živo a ne uzima se u obzir njegova volja, koristi se prelazni glagol, dok je kauzativ neprelaznog glagola neadekvatan. Ovde se objekat tretira kao neživo. Prelazni glagol se koristi kada je akcenat na radnji odnosno odgovornosti subjekta kauzativa, kao što je pokazano u sledećem primeru:
警官は 捕まえた 犯人を {逃がしてGpr／☓逃げさせてKGnp}しまった。375 Keikan-wa tsukamaeta hannin-wo {nigashite Gpr／☓ nigesasete } shimatta.
Policajac {je pustio uhvaćenog lopova / ☓ dozvolila uhvaćenom lopovu da pobegne}.
Kada subjekat kauzativa izaziva radnju protiv volje objekta (kauziranog), koristi se neprelazan glagol, kao što je pokazano u sledećem primeru:
警察は 銀行強盗を {捕まえたGpr／☓捕まらせた}。376
Keisatsu-wa ginkougoutou-wo {tsukamaeta Gpr／☓tsukamaraseta }.
Policija je {uhvatila lopova／☓ učinila da lopov bude uhvaćen }
Kada objekat ne može svojom voljom da izvrši radnju prirodnije je upotrebiti prelazni glagol, kao što se vidi u sledećem primeru:
救急隊員は 重傷で 動けない 負傷者を ベッドに {寝かせた／☓寝させた}377 Kyuukyuutaiin-wa juushou-de igokenai fushousha-wo beddo-ni {nekaseta／☓nesaseta}.
Bolničar {je položio teško povređenog ranjenika／☓je rekao teško povređenom ranjeniku da legne} na krevet.
Kada je objekat živo a glagol izražava promenu mesta, koriste se i prelazni glagol i kauzativ neprelaznog glagola. Isto je i u slučajevima kada je objekat neživo ali ima svojstvo da sam izvrši radnju, pa se stoga tretira kao živo. Takav je sledeći primer:
この 凝固剤を 使うと、プラスチックを 早く {固める／固まらせる KGnp }ことができる。
378
Kono gyoukozai-wo tukauto, purasuchikku-wo hayaku {katameru／katamaraseru } koto ga dekiru.
374 Isto, str. 138–139.
375 Isto, str. 138.
376 Isto.
377 Iori 2002, str. 139.
378 Isto.
99 Ako upotrebimo ovaj učvršćivač, plastična masa se može brzo {stvrdnuti379／dovesti to stvrdnjavanja}.
Iori dodaje da se kod rečenica s prelaznim glagolom i rečenica kauzativa neprelaznog glagola razlikuje i vezivanje priloške dopune. Dok se u rečenici s prelaznim glagolom priloška odredba vezuje za radnju subjekta izraženu glagolom, u rečenici s kauzativom neprelaznog glagola može da se vezuje i za radnju objekta izraženu neprelaznim glagolom u osnovi kao i za radnju subjekta iskazanu pomoćnim glagolom saseru. To pokazuje sledećim primerom:
先生は 学生たちを ゆっくり 体育館に {入れたGpr／入らせたKGnp }。380 Sensei-wa gakuseitachi-wo yukkuri taiikukan-ni {ireta Gpr／hairaseta KGnp }.
Profesor je {polako uveo učenike／polako pustio učenike da uđu / pustio učenike da polako uđu } u salu.
Isaka pokazujerazliku u upotrebi između prelaznog glagola i kauzativa neprelaznog glagola na primeru neprelaznog glagola tatsu (stajati). On ima svoj prelazni parnjak tateru (uspraviti), ali gradi i kauzativni oblik tat-aseru, kao što je sledeće:381
(a) prelazni glagol:
太郎が ろうそくを 立てた。
Taro-ga rousoku wo tateta.
Taro je uspravio sveću.
(b) kauzativ neprelaznog glagola:
太郎が 赤ん坊を立たせた。
Tarou-ga akanbo wo tat-aseta.
Taro je uspravio bebu / pomogao bebi da se uspravi.
Razliku između gornjih rečenica Isaka objašnjava razlozima semantičke i pragmatičke prirode. Prema njemu, rečenice (a) i (b) su sintaksički jednake i opisuju događaj sa tačke gledišta istog učesnika. Rečenica s prelaznim glagolom, međutim, kazuje da je subjekat sam svojom rukom izvršio radnju uspravljanja. Rečenica s kauzativom neprelaznog glagola, međutim, može da znači i da je subjekat usmenim direktivom ili
379 U srpskom jeziku ne postoji prelazni glagol u značenju „učiniti da se stvrdne / stegne“ koji bi odgovarao neprelaznom obliku „stvrdnuti se“ ili „stegnuti se“.
380 Iori 2002, str. 140.
381 Isaka 2004, str. 128.
100
fizičkim pokretom naredio ili omogućio da se radnja izvrši, a stvarni vršilac je drugi. I Morijama382 ističe da se nekada značenje kauzativa približava značenju prelaznog glagola, ali po pravilu prelazni glagol ima značenje direktnog vršenja radnje. Teramura tvrdi da se kauzativ koristi onda kada se utiče na volju agensa i on se natera da izvrši čin.383
Šigemori384 naglašava da prototipična kauzativna rečenica u japanskom jeziku u ulogama kauzatora i kauziranog ima živa bića sposobna da voljno i kontrolisano vrše radnju, gde je kauzator po pravilu superiorniji ili nadređen, dok slučajeve kada su kauzator i kauzirani iskazani imenicom za neživo ograničava na situacije kada neprelazni glagol nema svoj odgovarajući prelazni par i kada neživi kauzator ima značenje uzročnika.
Hajacu385 ukazuje i na značajnu ulogu kauzativa u bogaćenju leksičke strukture jezika, onda kada glagol nema svoj prelazni parnjak, kao što su korobu (pasti) – korobaseru (saplesti). Istovremeno ističe da je ovakva derivacija ograničena i da u ovim slučajevima slabi svojstvo glagolskog roda jer se ovako nastali glagoli smatraju za zasebne reči.
Kao što se vidi, kategorijalno obeležje živo učesnika situacije iskazane kauzativnom rečenicom ima značajnu ulogu u određenju značenja kauzativne rečenice, kao i u izboru između upotrebe kauzativne rečenice neprelaznog glagola i rečenice sa prelaznim glagolom, onda kada glagol ima i prelazni i neprelazni oblik. Ovde se pre svega misli na kategorijalno obeležje živo kauziranog i na učešće njegove volje u vršenju radnje izražene glavnim glagolom. Videli smo da postoje slučajevi kada se kauzirani iako živo tretira kao neživo zanemarivanjem njegove volje, i obrnuto, kada se neživi objekat tretira kao živo zbog toga što mu je svojstvena sposobnost da sam izvrši radnju. U neposrednoj vezi sa kategorijalnom odlikom živo /±/ kauziranog je i način dejstva kauzatora-agensa u ulozi subjekta na kauziranog-pacijensa u ulozi objekta da izvrši radnju. To dejstvo je direktno kod prelaznih glagola, odnosno indirektno kod kauzativa neprelaznog glagola.
382 Moriyama 2005.
383 Teramura 1982, str. 301.
384 Shigemori 2008, str. 71.
385 Hayatsu 2004.
101