IV EKVIVALENTI TIPOVA JAPANSKE KAUZATIVNE REČENICE U SRPSKOM
4.3. Prevođenje kauzativa posesora
4.3.1. Prevođenje kauzativa posesora kada je posesum deo tela
Među rečenicama kauzatora posesora najčešće su one gde je u ulozi subjekta živo biće, čovek, a u ulozi objekta deo tela. Glagol u osnovi kauzativa je neprelazan, a može biti i nevoljni i voljni. Najpre navodimo primere s nevoljnim glagolima:
彼女は長い髪を風になびかせながら、隣の友だちと熱心に話しこんでいた。762 Dok je o nečemu žustro razgovarala sa drugaricama, duga kosa joj je letela na vetru. 763
伊留満は、これを聞くと、小さな眼を輝かせて、二三度、満足さうに、鼻を鳴らした。764 Kada je to čuo, đaku sitne oči zasijaše i on zadovoljno šmrknu dva, tri puta. 765
小娘は私に頓着する気色も見えず、窓から外へ首をのばして、闇を吹く風に銀杏返しの鬢の毛 を戦がせながら、じっと汽車の進む方向を見やっている。766
A devojčica se ni najmanje nije obazirala na mene, već je isturila glavu kroz prozor, netremice zureći pravo napred u smeru kretanja voza, dok su joj u polumraku na vetru lepršali čuperci iz njene punđe. 767
彼女は気持ち良さそうに目を閉じて唇を震わせていた。768
762 Murakami 2001, str. 129.
763 Murakami 2004, str. 90.
764 Aozora, Rashomon.
765 Akutagava 2011, str. 138.
766 Aozora, Shiro.
767 Akutagava 2004, str. 19.
184 Uživala je zatvorenih očiju a usne su joj blago drhtale. 769
U navedenim rečenicama u osnovi kauzativa su nevoljni neprelazni glagoli koji izražavaju više stanje nego radnju dela tela subjekta kauzativa: nabiku / kami (lepršati / kosa); kagayaku / me (sijati / oči); soyogu / ke (lepršati / čuperci); furuu / kuchibiru (drhtati / usne). Rečenice ovog tipa prevode sa izmenjenom perspektivom u odnosu na japansku rečenicu, sa imenicom dela tela u ulozi subjekta. Subjekat kauzativa je samo vlasnik dela tela, i prevodi se imenicom u dativu, i kao doživljavač i kao posesor. Ovo je pojava razdvajanja posesora i posesuma u srpskom jeziku, gde je deo tela subjekat. Dok je pravi subjekat kauzacije neki spoljašnji podstrek kao što je događaj, prirodna pojava i sl. Kada je u ulozi podstreka događaj, iskazuje se u okviru složene rečenice klauzom koja ukazuje na okolnosti: „kada je to čuo“; „uživala je“. U ulozi podstrekača u vidu prirodne pojave često se javlja imenica kaze uz pomoćnu rečcu ni. Ona se prevodi lokativnom konstrukcijom u značenju uzroka, kao što je izraz na vetru.
U sledećim rečenicama u ulozi dela je sama imenica telo:
彼女は体をふっと震わせる。770 Ona je zadrhtala. 771
そして彼女はドアを小さく開け、外の様子をうかがってから、すっと身をくねらせるようにし て消えていった。772
Odškrinula je vrata da osmotri stanje napolju, pa se brzo izmigoljila i nestala. 773
(彼女は)そしてまた体を痙攣させた。774
I telo je ponovo počelo da joj se grči. 775
やがてすみれは身体をこまかく震わせ始めた。776 Na kraju je Sumirino telo počelo da se blago trese. 777
768 Murakami 1988a, str. 175.
769 Murakami 2013, str. 110.
770 Murakami 1988b, str. 245.
771 Murakami 2013, str. 352.
772 Murakami 1988b, str. 320.
773 Murakami 2013, str. 396.
774 Murakami 1988b, str. 429.
775 Murakami 2013, str. 355.
776 Murakami 2001, str. 168.
777 Murakami 2004, str. 117.
185
Kada je u ulozi direktnog objekta imenica sa značenjem „telo“ (mi, karada) u japanskom jeziku se situacija iskazuje sa aspekta celine, tj. vlasnika tela, kauzativnom konstrukcijom. Kauzirana radnja je izražena po pravilu neprelaznim glagolom, kao u primerima: kaiten suru (okrenuti se); haneru (skočiti); furuu (drhtati, tresti se); kuneru (migoljiti se); keiren suru (grčiti se). Ovde se između celine i njenog dela odnosno tela uspostavlja odnos identičnosti.778 Stoga se radnja koju vrši telo pripisuje samom posesoru.
Rečenica se najčešće prevodi konstrukcijom sa neprelaznim glagolom sa posesorom u ulozi subjekta i nosioca radnje. Moguć je, međutim, i prevod rečenicom s neprelaznim glagolom iskazanom iz perspektive tela dok se posesor iskazuje nekim od gorenavedenih oblika za iskazivanje odnosa posesije – dativom posesije, odnosno imenicom posesora u prisvojnom obliku, kao što pokazuju poslednja dva primera.
Kauzativna konstrukcija sa imenicom dela u ulozi direktnog objekta gradi i idiomske izraze, kao mimi-wo sumaseru (oslušnuti) u sledećem primeru:
また耳を澄ませて見ても、聞えるのはただ男の喉に、断末魔の音がするだけです。779 Oslušnuh malo, ali nije se čulo ništa drugo do samrtni ropac iz grla onog čoveka. 780
Kao što smo uočili, rečenica kauzatora posesora kada je u ulozi subjekta živo biće a u ulozi objekta njegov deo, u prevodu se najčešće realizuje na dva načina: promena perspektive u odnosu na japansku rečenicu i prevod rečenicom s neprelaznim glagolom gde je na mestu subjekta deo, dok je imenica posesora u obliku dativa posesije (pojava razdvajanja posesora i posesuma); prevod rečenicom s prelaznim glagolom gde je na mestu subjekta posesor, dok je imenica koja označava deo prevedena oblikom instrumentala jer je deo (tela) svojevrsno oruđe kojim živo biće vrši radnju. U srpskom jeziku značajno je obeležje voljnosti. Ukoliko rečenica nosi značenje da se radnja nad delom tela odvija bez voljnog učešća posesora, prevodi se na prvi način. I obrnuto, ukoliko čovek vrši radnju voljno, tipična je realizacija s prelaznim glagolom (npr. klatiti nogama). U prevodu s neprelaznim glagolom lice je nosilac svojstva ili stanja dok je u prevodu s prelaznim glagolom ono aktivni vršilac radnje. U slučaju kada je u ulozi objekta kauzativnog glagola
778 Vidi: Ivić 1983, str. 219.
779 Aozora, Rashomon.
780 Akutagava 2008b, str. 21.
186
sama imenica „telo“, rečenica se najčešće prevodi iz perspektive posesora u ulozi nosioca radnje izražene neprelaznim glagolom. Mada je moguć i prevod rečenicom s neprelaznim glagolom iskazanom iz perspektive „tela“ dok se posesor iskazuje nekim od oblika za iskazivanje odnosa posesije.