32 Dete mora da ide u poštu. (Jer mu je roditelj naredio.)
Rečenica (a) je iskazana iz ugla modalnog izvora ili kauzatora, dok su rečenice (b) i (c) iskazane iz ugla ispunitelja ili kauziranog. U rečenici (a) spoljašnji deontički podsticaj izražen je aktivom glagola meirei suru (narediti). U rečenicama iskazanim iz perspektive ispunitelja zahteva njegova radnja se izražava oblikom aktiva ili oblikom za iskazivanje modalnosti –nakereba naranai ako se radnja oseća kao spolja nametnuta obaveza.
Glagolima morati i trebati signalizira se i unutrašnja modalnost kada oni označavaju unutrašnju potrebu subjekta. Prototipično, unutrašnju modalnost najčešće signaliziraju glagoli hteti i želeti, kao i njihove perifraze.137 Zvekić-Dušanović navodi zanimljiv primer upotrebe konstrukcije da + prezent trećeg lica sa modalnom partikulom samo u inicijalnoj poziciji, kao što je rečenica „Samo da već jednom padne kiša“.138 Takva rečenica izražava želju govornika da se ostvari situacija na čijeg nosioca / vršioca govornik ne može da utiče. Sličan primer zabeležen je u japanskom jeziku, gde se takva situacija iskazuje kauzativom:
Ame-wo fur-asetai mono desu.139
Samo da padne kiša! / Kako bih želeo da padne kiša!
Iz prikazanog je moguće utvrditi semantičku vezu između kauzativnih rečenica sa značenjem naredbe i dozvole i rečenica u srpskom jeziku koje izražavaju modalna značenja.
Mi ćemo ovo rasvetliti na osnovu analize japanskih kauzativnih rečenica i njihovih semantičkih ekvivalenata u srpskom.
33
Već je rečeno da se kauzativnost može ostvariti i kauzatorovim delovanjem na emocionalni stav drugog.140 U japanskom jeziku takva situacija se iskazuje upotrebom kauzativa neprelaznih glagola koji izražavaju osećanja. U klasifikacijama kauzativa kod istraživača kao što su Takahaši141 ili Sato142 kauzativni oblik datih glagola naziva se
„kauzativ nevoljne radnje“ (無意思動作の使役),143 o čemu će biti reči kasnije.
Ako se uzme u obzir da se kauzativni glagoli u japanskom jeziku grade dodavanjem morfeme (s)aseru na osnovu glagola, prirodna je i formalna veza kauzativa nevoljnih radnji i osećanja sa glagolom u osnovi okoru (ljutiti se) – okor-aseru (naljutiti). Na sličan način uspostavlja se takva formalna veza i u srpskom. Kauzativni oblici glagola koji izražavaju osećanja u srpskom jeziku najčešće se izražavaju odgovarajućim prelaznim oblikom glagola koji izražavaju osećanja (ljutiti se – naljutiti, razljutiti; obradovati se – obradovati;
iznenaditi se – iznenaditi; plakati – rasplakati; smejati se – zasmejati i sl.). To su glagoli nastali iz iste osnove, koji, razlikujući se u morfemi se, stoje u opoziciji prelazno-neprelazni glagolski par. Ipak, u srpskom jeziku takva veza nije uvek moguća. Na primer, glagol nayamu (patiti) ima svoj kauzativni parnjak nayamaseru, dok se u srpskom jeziku značenje
„učiniti da neko pati“ može iskazati samo izborom neke druge lekseme, kao što je glagol namučiti.
Uvođenjem pojma kojim se iskazuje kauzator ili uzročnik osećanja,144 neprelazni glagol osećanja postaje prelazan, čime se rečenična struktura proširuje. U funkciji objekatske dopune kauzativnog glagola nevoljnih radnji i osećanja je leksema sa obeležjem živo /+/ u ulozi direktnog objekta, i ona ima ulogu doživljavača emotivnog stanja. Leksema u ulozi kauzatora na mestu subjekta može i ne mora posedovati dato obeležje, kao što pokazuju sledeći primeri iz japanskog jezika i njihovi srpski ekvivalenti:
140 D.A. Cruse, „A Note on English Causatives“, Linguistic Inquiry Vol. 3, No. 4 (Autumn, 1972), str. 520–
528.
141 Takahashi Tarou i dr., Nihongo no bunpou (日本語の文法, Gramatika japanskog jezika), Hitsuji, 2005. U daljem tekstu sigla: Tarou 2005.
142 Satou 1986.
143 Sato deli kauzativ na „kauzativ voljnih glagola“ (意思動作の使役) i „kauzativ nevoljnih glagola“ (無意思 動作の使役). O tome više: Satou 1986, str. 89.
144 U slučaju glagola emocionalnog sadržaja, za učesnike kauzativne situacije – kauzatora i kauziranog, mogu se koristiti i drugi termini, kao što su „izazivač emocije“, „stimulus“, odnosno „doživljavač“. Vidi:
Moskovljević-Popović, Jasmina, „Klase glagola za izražavanje psiholoških stanja, osećanja i raspoloženja u savremenom srpskom jeziku“, Naučni sastanak u Vukove dane, sv. 37/1, Beograd, 2007, str. 87–98.
34 美しく 飾られた 大きな クリスマスツリーが 子供たちを 喜ばせた。145
Utsushiku kazarareta ookina kurisumasutsurii ga kodomotachi wo yorokobaseta.
Lepo ukrašena velika novogodišnja jelka obradovala je decu.
田中さんは、じょうだんを 言って、みんなを わらわせました。146 Tanakasan-wa, joudan-wo itte, minna-wo warawasemashita.
Tanaka je sve nasmejao ispričavši šalu.
Kao što je pokazano u gornjim primerima, kauzator u kauziranom izaziva određeno osećanje nekim svojim postupkom („ispričavši šalu“) odnosno nekom svojom osobinom („lepo ukrašena velika“). Radnja kojom kauzator izaziva neko osećanje kauziranog najčešće se iskazuje zavisnom rečenicom sa glagolom u vezivnom obliku u okviru zavisnosložene rečenice, gde je kauzativni glagol osećanja na mestu predikata glavne rečenice.
U japanskom jeziku upotrebom kauzativa neprelaznih glagola koji izražavaju osećanja, u prvi plan se stavlja pojava datog osećanja u kauziranom i nevoljnost te radnje, a ne intencionalnost kauzatora u izazivanju datog emotivnog stanja. Ovaj tip kauzativne rečenice više izražava uzročnu vezu između pojava. Intencionalnost nije nužna odlika ni gorenavedenih kauzativnih glagola osećanja nastalih ispuštanjem refleksivne morfeme se u srpskom jeziku. Oni se odlikuju sintaksičkom ili sekundarnom tranzitivnošću i, prema Štrbac, ubrajaju se u neprave glagole kauziranih emotivnih stanja.147 U prave glagole kauziranih emotivnih stanja Štrbac ubraja one koji su primarno tranzitivni (bodriti, hrabriti, vređati i dr.) i koje odlikuje intencionalnost, kao namerno i svesno izazivanje određenog stanja.148 Otuda je kod ovih glagola u ulozi subjekta-kauzatora po pravilu ljdsko biće ili neka njegova svesna i voljna aktivnost, postupak, ponašanje, osobina, događaj i dr.
U ovom poglavlju dali smo prikaz sintaksičko-semantičkih odlika kauzativa uopšte kao i prikaz odlika učesnika kauzativne situacije. Za našu analizu posebno je važno rasvetliti kategorijalno obeležje živo, što se u širem smislu može shvatiti kao agentivnost.
145 Hayatsu 2004, str. 131.
146 Tokyo Gaigodai 2001, str. 136.
147 Štrbac, Gordana, „O valentnosti glagola emocionalnog sadržaja u srpskom jeziku“, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku (2006), vol. 49, br. 2, str. 95.
148 Isto, str. 93.
35
Pokazalo se da svojstvo agentivnosti utiče na izbor padeške oznake imenice koja imenuje kauziranog u kauzativnoj konstrukciji. S obzirom na osnovno značenje kauzativa da jedno lice direktnim ili indirektnim dejstvom podsiče, inicira ili uzrokuje radnju drugog lica, ukazali smo i na vezu kauzativnosti i modalnosti. Pošto kauzator nameće svoju volju drugom licu, za kauzativ je značajna tzv. deontička modalnost, koja se tiče logike obaveza i dozvola. Osim osnovnih značenja kauzativa, naredbe i dozvole, koji bi se mogli odrediti kao kauzativ voljnih glagola, istraživanjem smo obuhvatili i tzv. kauzativ nevoljnih glagola, gde spadaju i glagoli emocionalnog sadržaja. U narednom poglavlju, prikazom dosadšnjih dostignuća iz oblasti istraživanja japanske kauzativne rečenice pokušaćemo da rasvetlimo prirodu kauzativa u japanskom jeziku i kako se u njemu ispoljavaju navedene opšte odlike kauzativa.
36