IV EKVIVALENTI TIPOVA JAPANSKE KAUZATIVNE REČENICE U SRPSKOM
4.2. Prevođenje kauzativnih rečenica koje izražavaju uzročni odnos
4.2.1. Prevođenje kauzativnih uzročnih rečenica koje izražavaju promenu stanja čoveka
4.2.1.1. Prevođenje rečenica kod kojih je kauzirani čovek
Imenica u značenju čoveka u ulozi je direktnog objekta kauzativnog glagola, dok je na mestu subjekta imenica kojom se iskazuje uzročni događaj, pojava ili stvar. Spoljašnji uzročnik promene na / u čoveku mogu biti prirodne pojave, ljudske aktivnosti (jezička i dr.), proizvodi tih aktivnosti (reči, izrazi osećanja i dr.), vremenske ili prostorne okolnosti. To može biti i imenica čoveka ako čovek ne deluje kao voljno i agentivno biće, već se misli na neku njegovu aktivnost ili osobinu, odnosno daje mu se značenje događaja. Kao unutrašnji uzročnik javljaju se psiho-fizičke pojave ili stanja, imaginativne i misaone aktivnosti, kao i njihov sadržaj i dr. Primeri ovakvih rečenica su brojni. Navodimo ih prema tipu uzročnika.
Sledeće rečenice imaju ljudske aktivnosti i proizvode tih aktivnosti u ulozi kauzatora:
でも彼女の声の小ささが僕を緊張させた。684 Ali njen tihi glas me je uznemirio. 685
けれどもＫはやはり私を満足させるような答えをしません。686
684 Murakami 1988a, str. 18.
685 Murakami 2013, str. 14.
169 Ali K nije davao odgovore koji bi me zadovoljavali. 687
しかしその響きは...確実にぼくを覚醒させた。688 Međutim,..., taj zvuk me je osvestio. 689
あるいは私の脳髄よりも、私の過去が私を圧迫する結果こんな矛盾な人間に私を変化させるの かも知れません。690
Moj razum je možda nadvladala moja prošlost i preobrazila me u tako nedosledno biće. 691
U datim rečenicama na mestu subjekta-uzročnika su sledeće apstraktne imenice koje iskazuju proizvode ljudske aktivnosti kao što su jezičke ili govorne, zatim zvučne proizvode čovekovih kretnji ili rezultat prošlih radnji: koe no chiisasa (tihi glas); kotae (odgovor); hibiki (zvuk); kako (prošlost). U osnovi kauzativnih glagola su sledeći neprelazni glagoli koji iskazuju stanja čoveka-kauziranog: kinchou suru (strepeti; biti uznemiren); manzoku suru (biti zadovoljan); kakusei suru (biti svestan); henka suru (preobraziti se). Pošto navedeni glagoli imaju svoje prelazne parnjake u srpskom jeziku, ove rečenice se prevode rečenicom s prelaznim glagolom.
Sledeće dve rečenice iskazuju sličnu situaciju, iako na mestu subjekta imaju imenicu za živo. Kauzirajuća situacija čiji je nosilac subjekat bliže je određena priloški, dopunom kojom ukazuje na okolnosti:
Ｋは中学にいた頃から、宗教とか哲学とかいうむずかしい問題で、私を困らせました。692 Još od gimnazijskih dana K. me je zbunjivao teškim pitanjima iz religije i filozofije. 693
坊さんがその点でＫを満足させたかどうかは疑問ですが、... 694
Ne znam da li je sveštenik u tom pogledu uspeo da zadovolji njegovu znatiželju ili ne... 695
Date rečenice se i u srpskom jeziku sintaksički realizuju na isti način, tako što situaciju iskazuju iz perspektive kauzatora. U prvoj rečenici imenica proizvoda ljudske
686 Soseki 1965, str. 507.
687 Soseki 2003, str. 227.
688 Murakami 2001, str. 246.
689 Murakami 2004, str. 168.
690 Soseki 1965, str. 444–445.
691 Soseki 2003, str. 144.
692 Soseki 1965, str. 471.
693 Soseki 2003, str. 180.
694 Soseki 1965, str. 488.
695 Soseki 2003, str. 202.
170
aktivnosti, koja je neposredni uzročnik, označena je pomoćnom padeškom rečcom de (mondai-de, pitanjima) u značenju sredstva ili uzroka. I u srpskom je prevedena oblikom instrumentala uzroka, „teškim pitanjima“. Kauzativni glagol u osnovi ima glagol komaru (biti na muci) i preveden je prelaznim oblikom u srpskom „zbunjivati“ (mučiti) sa imenicom kauzatora u ulozi direktnog objekta, kao što je u japanskoj rečenici. U drugoj rečenici, okolnost je data izrazom sono ten-de, što se u srpskom realizuje priloškom odredbom „u tom pogledu“. U oba jezika date priloške odredbe imaju značenje mesta.
U sledećoj rečenici okolnost pod kojom nastaje kauzirana radnja iskazana je zavisnom uslovnom klauzom u okviru složene rečenice:
でも二人が一緒になると、その組み合わせは僕をひどく疲れさせた。696 Ali kad su njih dve zajedno, ta kombinacija me je užasno iscrpljivala. 697
Data okolnost je iskazana uslovnom klauzom, a zatim se na nju ukazuje i apstraktnom imenicom sono kumiawase (ta kombinacija) u ulozi subjekta glavne kauzativne rečenice. Kauzativni glagol izveden iz glagola stanja tsukareru (umoriti se) prevodi se prelaznim glagolom. Rečenica u prevodu na srpski sintaksički se realizuje na isti način kao japanska rečenica.
I sledeća rečenica u ulozi kauzatora-uzročnika na mestu subjekta ima proizvod čovekove aktivnosti, imenica nakigoe (plač):
その泣き声は彼の周囲へ、一時に父や母を集まらせた。698 Na taj plač se istog trenutka oko njega okupiše i otac i majka. 699
Glagol u osnovi kauzativa je neprelazan, atsumaru (okupiti se). U japanskom jeziku postoji njegov prelazni parnjak, ali njegova upotreba ne bi iskazala značenje kauzativa.
Tako je i u srpskom. Iako glagol ima svoj prelazni parnjak u srpskom jeziku, rečenica je prevedena neprelaznim glagolom i sa promenjenom perspektivom, iskazana iz perspektive kauziranog. U tom pogledu ova rečenica se izdvaja od ostalih. Spoljašnji uzročnik
696 Murakami 1988b, str. 207.
697 Murakami 2013, str. 330.
698 Aozora, Shiro.
699 Akutagava 2004, str. 36.
171
kauzirane situacije preveden je imenicom u obliku akuzativne konstrukcije s predlogom na,
„na taj plač“. Slična je i sledeća rečenica.
そこには何の感情も含まれていなかったが、その視線は僕をどきどきさせた。700 U njemu nije bilo nikakvog osećanja, ali mi je zbog tog pogleda srce jako zakucalo. 701
Kada glagol u osnovi kauzativa nema odgovarajući prelazni oblik, kao u primeru dokidoki suru kauzativni glagol se prevodi neprelaznim glagolom „zadrhtati (srce)“ ili izrazom „kucati (srce)“ uz imenicu bića u ulozi logičkog subjekta. Uzročnik je preveden imenicom u genitivnoj konstrukcije s predlogom zbog, „zbog tog pogleda“.
U sledećim rečenicama na kauzirajuću situaciju se ukazuje zamenicom sore (to):
それは彼女をおびえさせる。702 To ju je uplašilo. 703
そしてそれは僕を微笑ませた。704 I to me je zasmejalo. 705
Ovakve rečenice se identično realizuju i u prevodu na srpski jezik. Kauzativni glagol u osnovi ima glagole osećanja plašiti se (obieru) odnosno nevoljnih radnji smejati se (hohoeru) i prevodi se prelaznim glagolom. Na mestu direktnog objekta je lice nosilac datih osećanja odnosno vršilac navoljne radnje, dok je na mestu subjekta zamenica to koja ukazuje na kauzirajuću situaciju.
U ulozi uzročnika mogu biti i apstraktne imenice i imena predmeta ili mesta. Takve su sledeće rečenice.
部屋の中の静けさは僕をたまらない気持ちにさせた。706 Tišina u sobi me je ispunila nemirom. 707
700 Murakami 1988a, str. 200.
701 Murakami 2013, str. 123.
702 Murakami 2001, str. 214.
703 Murakami 2004, str. 146.
704 Murakami 1988b, str. 56.
705 Murakami 2013, str. 243.
706 Murakami 1988b, str. 263.
707 Murakami 2013, str. 363.
172 私を驚かせたハンケチ付きの古い麦藁帽子が自然と閑却されるようになった。708
Stari slamnati šešir sa peškirićem, koji me je tako iznenadio kad sam ga ugledao na ocu, sada je bio odložen. 709
それともあなたはあまりにもクールで、あなたを驚かせるにはローマぐらいで足りないかもしれな い。710
Ili si možda toliko cool da ni Rim neće biti dovoljan da te iznenadi. 711
Apstraktna imenica shizukesa (tišina) u ulozi uzročnika u prvoj rečenici govori o specifičnoj osobini datog prostora, heya-no naka-no shizukesa (tišina u sobi). I ostale imenice predmeta i mesta u ulozi uzročnika nisu uzrok same po sebi već je to neka njihova specifična osobina ili svojstvo. Kauzativni glagoli u osnovi imaju glagole nevoljnih radnji odnosno stanja i prevedeni su prelaznim glagolima, sa kauziranim u ulozi direktnog objekta.
Neke od prevodnih varijanti su i glagolski izrazi „ispuniti nemirom“ i „izazvati napetost“.
U prevodu glagolskim izrazom izazvati napetost kauzirani je iskazan imeicom u lokativoj konstrukciji s predlogom u, kao mesto na kome se promena javlja.
U ulozi subjekta kauzativne rečenice ovog tipa stoje i imena ljudi, ali tada čovek ne deluje kao voljno i agentivno biće, već se tada, slično prethodnom, misli na neku njegovu aktivnost ili osobinu, te deluje kao uzrok. Takve su sledeće rečenice.
殊に内供を怒らせたのは、例の悪戯な中童子である。712 A onaj koji ga je posebno ljutio, bio je nestašni mladi sluga. 713 あなたってわりに人のことを落ち込ませるのね。714 Ti baš umeš da oneraspoložiš čoveka. 715
U prvoj rečenici osobina kauzatora je i eksplicitno iskazana, itazurana chuudoushi (nestašni mladi sluga). U drugoj rečenici kauzator je iskazan ličnom zamenicom drugog lica i to kao deo rečenične strukture „imenica-tte,...glagol-noda“, kojom se ističe neko svojstvo pojma iskazanog imenicom, što je u prevodu iskazano glagolom umeti sa
708 Soseki 1965, str. 422.
709 Soseki 2003, str. 110.
710 Murakami 2001, str. 103.
711 Murakami 2004, str. 74.
712 Aozora, Hana.
713 Akutagava 2002, str. 12.
714 Murakami 1988b, str. 86.
715 Murakami 2013, str. 260.
173
dopunskom rečenicom koja izražava kauzirajuću radnju. Kauzativni glagoli obe rečenice prevedeni su prelaznim oblicima neprelaznih glagola u osnovi okoru (ljutiti se) i ochikomu (biti nerasoložen).
Kao što se vidi, rečenice koje izražavaju promenu stanja čoveka podudaraju se sa rečenicama kauzativa nevoljnih glagola u onom domenu gde je uzročnik čovek, odnosno njegova osobina, nevoljna radnja ili voljna radnja koja nema za cilj namerno izazivanje promene. Prevodni ekvivalent ovog tipa rečenice je rečenica sa prelaznim glagolom i imenom kauzatora u nominativu u ulozi subjekta, odnosno kauziranog u akuzativu u ulozi direktnog objekta. Kada glagol nema svoj prelazni parnjak prevodi se rečenicom sa neprelaznim glagolom, sa izmenjenom perspektivom u odnosu na japansku rečenicu i kauziranim u ulozi subjekta. Tada se uzročnik izražava predloško-padežnom konstrukcijom sa značenjem uzroka, kao što je akuzativna konstrukcija s predlogom na ili genitivna konstrukcija s predlogom zbog. Uzročnik se realizuje i priloški, kao dopuna kojom se ukazuje na okolnosti koje su uzrokovale promenu stanja kauziranog, priloškom odredbom za mesto kao i oblikom instrumentala uzroka. Kauzirajuća situacija može da se izrazi kao okolnost pod kojom nastaje kauzirana radnja zavisnom uslovnom rečenicom. Mogući su prevodi izrazima s glagolima ispuniti ili izazvati uz imenicu kojom se izražava osećanje kauziranog, kao što su „ispuniti nemirom“ i „izazvati napetost“. Kauzirani se tada tretira kao mesto u kojem se dato osećanje javlja, pa se prevodi nekom od predloško-padežnih konstrukcija koje primarno izražavaju prostorne odnose, kao što je lokativna konstrukcija s predlogom u u ulozi priloške odredbe za mesto. Na kauzirajuću situaciju se može ukazati zamenicom sore (to), što se identično realizuje i u prevodu.