IV EKVIVALENTI TIPOVA JAPANSKE KAUZATIVNE REČENICE U SRPSKOM
4.2. Prevođenje kauzativnih rečenica koje izražavaju uzročni odnos
4.2.2. Prevođenje kauzativnih uzročnih rečenica sa glagolima psihičkih radnji
Prema broju primera zabeleženih u obrađenom korpusu, najučestalije su kauzativne rečenice sa glagolima psihičkih radnji. Glagole psihičkih radnji u širem smislu ovde definišemo kao glagole mišljenja, osećanja, opažanja, jezičkih aktivnosti: omou (misliti);
kanjiru (osetiti); omoidasu (setiti se); souzou suru (zamisliti; pretpostaviti) i dr. Osim navedenih glagola u ovu grupu bismo svrstali i glagolske izraze koji za dopunu imaju opštu imenicu sa značenjem osećaja i osećanja, kao što je izraz kanji wo omoiokosu (prisetiti se osećaja). Takve imenice moraju biti bliže određene nekim atributivom. Glagoli psihičkih radnji su po pravilu prelazni. Stoga je u kauzativnoj rečenici predmet osećanja, mišljenja i dr. imenica u ulozi direktnog objekta, dok je kauzirani označen rečcom ni. U ulozi kauzatora na mestu subjekta mogu biti različite vrste imenica – apstraktne imenice, imena
734 Soseki 1965, str. 448.
735 Soseki 2003, str. 149.
178
ljudi, predmeta, bića, zamenica sore (to) kojom se ukazuje na neki entitet ili situaciju. Kao i u prethodnom tipu rečenice, kada je u ulozi subjekta ime čoveka, on ne podstiče svesno radnju već je to neka njegova osobina, aktivnost i sl. koji u kauziranom spontano izazivaju neku psihičku radnju. Voljnost i namera, mogli bismo zaključiti, nisu odlike ni radnje kauziranog ni samog čina kauzacije. Zabeležena je upotreba voluntativa kauzativnog glagola u odričnom obliku –sasemai736 u okviru šire konstrukcije „glagol-(voluntativ) to shite iru“ u značenju „truditi se, nastojati da ne“.
Najpre navodimo prototipičnu rečenicu iz obrađene literature sa glagolom kanjiru (osećati) u osnovi:
それは 私に 誇りを 感じさせた。737 Sore-wa watashi-ni hokori-wo kanji-saseta.
(to, kauzator) (ja, kauzirani) (ponos, objekat) (osećati+saseru) Zbog toga sam ja osetio ponos. // To je u meni izazvalo osećanje ponosa.
U navedenom primeru, objekat osećanja (hokori, ponos) iskazan je imenicom u akuzativu a nosilac osećanja (watashi, ja) iskazan je oblikom imenica + ni u ulozi agentivne odredbe. U ulozi kauzatora na mestu subjekta je pokazna zamenica sore (to). U prevodu na srpski su moguće dve varijante. U rečenici „Zbog toga sam ja osetio ponos“, situacija je iskazana sa pozicije kauziranog u ulozi subjekta. Preveden je samo glagol u osnovi kanjiru dok je značenje kauzativa izjednačeno sa kauzalnim. Izazivač osećanja preveden je predloškom frazom zbog + genitiv, kojom se iskazuje uzrok. U rečenici „To je u meni izazvalo osećanje ponosa“, situacija je iskazana sa tačke gledišta kauzatora sa pokaznom zamenicom to na mestu subjekta. Kauzativni oblik glagola kanjisaseta preveden je izrazom izazvati osećanje, dok je nosilac osećanja iskazan imenicom u lokativu i označava mesto pojave osećanja.
Sada ćemo na primerima iz korpusa ispitati mogućnosti prevoda. Navodimo primere koji se razlikuju prema vrsti imenske reči u ulozi kauzatora:
君は俺に何かを連想させる。738
736 Mai je pomoćni glagol za odrični oblik voluntativa.
737 Satou 1990, str. 153.
738 Murakami 1988a, str. 343.
179 Podsećaš me na nešto. 739
その髪の白さはぼくに、避けがたく、人骨の色を想像させた。740
Ta čista belina njene kose neizbežno mi je prizivala viziju boje ljudskih kostiju. 741 奥さんの眼は充分私にそう思わせるだけの意味をもっていたのです。742 Njen pogled je bio dovoljno značajan da me u to uveri. 743
ドアのついた色とりどりの箱が運命を思わせる大きな車輪に結びつけられ、時間をかけて空を まわっている。744
Kroz nebo su se lagano okretale raznobojne korpe s vratima, pričvršćene za veliki točak, koji je podsećao na sudbinu. 745
Glagoli psihičkih radnji kao što su souzou suru (zamisliti) ili omou (misliti) su prelazni monotranzitivni glagoli, a u obliku kauzativa postaju ditranzitivni i ukazuju na postojanje spoljašnjeg kauzatora. Bez obzira na prirodu imenske reči kojom je iskazan kauzator, kauzativna rečenica se prevodi prelaznim glagolom sa kauzatorom u ulozi subjekta. Glagoli mišljenja u kauzativu, kao što su gore pomenuti, najčešće se prevode glagolom podsetiti sa imenicom kauziranog u dativu i imenskom dopunom u akuzativnoj konstrukciji s predlogom na. Kada kauzirani nije iskazan, rečenica ima uopšteno značenje.
Tada se u prevodu glagol podsetiti realizuje u nesvršenom vidu, kao u poslednjem primeru
„što je podsećalo na“ nasuprot neodgovarajućem „što je podsetilo na“. U rečenicama sa iskazanim kauziranim nema ovakve restrikcije u izboru glagolskog vida i obe varijante su prihvatljive (to me je podsećalo na nasuprot to me je podsetilo na). U prevodu su mogući i drugi glagolski izrazi, kao što su uveriti, prizivati viziju i sl., sa imenicom kauziranog u ulozi dopune direktnog ili indirektnog objekta.
U sledećim rečenicama u ulozi direktnog objekta kauzativnog glagola je imenica kanji (osećanje, osećaj) uz obavezni atributiv:
でもその美しさは見るものにある種の不安定な感情を起こさせるような気がした。746
739 Murakami 2013, str. 210.
740 Murakami 2001, str. 303.
741 Murakami 2004, str. 207.
742 Soseki 1965, str. 469.
743 Soseki 2003, str. 172.
744 Murakami 2001, str. 213.
745 Murakami 2004, str. 145.
180 Ali činilo mi se kao da ta lepota budi u posmatraču neko osećanje nespokoja. 747
少くも或る気まずい感情を起させるような事を、誰かがお玉に話したのではあるまいかとまで、
末造は推測を逞うして見た。748
Suezo je pustio mašti na volju i nagađao je kako mora da je neko Otami rekao nešto što je u njoj probudilo osećaj nelagode.749
U obe navedene rečenice kauzirana radnja je izražena glagolom okosu (izazvati, probuditi). U ulozi atributiva su pridevi – fuanteina (nespokojan) i kimazui (nelagodan). U oba slučaja kauzativni glagol je preveden glagolom probuditi sa imenicom kanji (osećanje, osećaj) kao direktnim objektom. Pridevi u ulozi atributiva uz imenice osećanje i osećaj u srpskom jeziku se realizuju kao imenske reči (nespokoj odnosno nelagoda) u genitivu u ulozi zavisnog člana genitivne konstrukcije. Kada je u ulozi objekta kauzativnog glagola imenica kanji (osećaj), kauzirani kao nosilac osećanja iskazuje se imenicom u lokativu i označava mesto pojave osećanja.
U sledećim rečenicama u osnovi kauzativa je glagol kanjiru (osećati) sa imenicom kutsuu (bol). Kao i u prethodnim rečenicama, i ovde uz imenicu direktnog objekta stoji atributiv:
彼女はきょう話そうと思って来た事を、話せば今が好い折だとは思いながら、切角暮らしを楽 にして、安心をさせようとしている父親に、新しい苦痛を感ぜさせるのがつらいからである。
750
Bila je svesna da je sada prava prilika da mu kaže ono što je nameravala, ali joj je bilo mrsko da ona svom ocu ponovo nanosi bol, kad je već htela da mu obezbedi lagodniji život i spokoj.751
それとは違って、女が買おうと思う品物はその女に強烈な苦痛を感ぜさせる。752 S druge strane, predmet koji bi htela da kupi, ženi zadaje silan bol. 753
746 Murakami 1988a, str. 185.
747 Murakami 2013, str. 115.
748 Mori Ogai, Gan (http://www.aozora.gr.jp/cards/000129/files/45224_19919.html), preuzeto 24.07.2014. U daljem tekstu sigla: Aozora, Gan.
749 Mori Ogai, Divlja guska, Beograd, Tanesi, 2014, str. 49. U daljem tekstu sigla: Ogai 2014.
750 Aozora, Gan.
751 Ogai 2014, str. 55.
752 Aozora, Gan.
753 Ogai 2014, str. 99.
181
U prevodu kauzativnog glagola imenica bol čini glagolski izraz nanositi bol odnosno izazvati bol, sa imenicom kauziranog-dođivljavača u dativu. Pridevi u ulozi atributiva i u srpskom se realizuju na isti način. Specifičan je pridev atarashii (nov), koji se češće prevodi priloški, izrazima kao što su iznova ili ponovo.
U sledećoj rečenici kauzativni glagol je u odričnom obliku voluntativa sasemai i gradi konstrukciju „-you / mai to suru“:
彼女はそれを僕に感じさせまいとしているのだが、でも僕には感じられた。754 Mada se ona trudi da to ne primetim, ja to ipak osećam. 755
Data konstrukcija sa voluntativom kauzativnog glagola izražava značenje da kauzator nastoji ili se trudi da ne izazove radnju kauziranog. Sam kauzativni glagol u japanskom jeziku poseduje dvoagentivnu heterosubjekatsku strukturu. Navedena konstrukcija se prevodi uvođenjem glagola truditi se kao nosiocem glavne rečenice, sa agensom kauzativa na mestu subjekta. Dok drugi subjekat, agens radnje glagola u osnovi, dobija ulogu subjekta dopunske rečenice sa glagolom misliti odnosno osećati u ulozi predikata.
Iako smo na primeru rečenice iz literature pokazali da su moguće dve prevodne varijante, kao što se vidi, kao češći prevodni ekvivalent kauzativa glagola psihičkih radnji javlja se rečenica sa prelaznim kauzativnim glagolom (izazvati, buditi, zadavati, nanositi) iskazana sa tačke gledišta kauzatora odnosno uzročnika. Kauzirani se prevodi imeničkom sintagmom u ulozi direktnog objekta, indirektnog kao doživljavač ili u ulozi priloške odredbe za mesto na ili u kojem se izazvano osećanje javlja. Uočena je i veza između iskazanosti kauziranog i vidskog obeležja glagola. Kada kauzirani nije iskazan, glagol se realizuje u nesvršenom vidu. U rečenicama sa iskazanim kauziranim nema ovakve restrikcije.
754 Murakami 1988a, str. 19.
755 Murakami 2013, str. 15.
182