Značaj grupe u japanskom društvenom i poslovnom sistemu

Ljudsku rasu čine pojedinci, ali svaki od njih je rođen i većinu svog života provede živeći i radeći u grupi. Različita društva se u velikoj meri razlikuju u tome koliki značaj pridaju grupi a koliki pojedincu.⁵ Ipak, nigde ne možemo videti toliko veliku razliku kao što je to slučaj između Japana i Zapada. Pripadanje grupi i integracija unutar nje, u Japanu su stvar prestiža i pojedincu pružaju osećaj više vrednosti i veće sigurnosti. Za razliku od Zapada, gde je pojedinac okružen samo slikom o važnosti induvidualzma, i gde se moć pojedinca meri isključivo veličinom njegovog ličnog uticaja, u japanskoj kulturi posebno, a i u većini drugih azijskih kultura, pripadanje grupi je jedna od osnovnih društvenih vrednosti.

Još u Meiji periodu (1868-1912), postalo je vidljivo kolika je prednost data grupi u odnosu na pojedinca. Stoga, Meiji vladari ukidaju striktne klasne razlike i celokupan feudalni sistem, i uvode plaćanje poreza svakog građanina pojedinačno. O pravima pojedinca piše se i u Ustavu iz 1889-te godine, mada su ona tada još uvek bila znatno ograničena. Ovim, i narednim Ustavom iz 1947-me godine je u znatnoj meri postignut balans između značaja grupe i pojedinca, ali, i dalje je i dan danas ona u velikoj meri prisutna, kako u teoriji tako i u praksi.

U predstavljanju važnosti pripadanja grupi u japanskoj kulturi ne treba zaboraviti činjenicu da je pojedinac taj koji će se uvek žrtvovati i dati svoj doprinos i maksimum za dobrobit grupe, a ne samo biti deo nje kako bi zasigurno imao nečiju podršku.

Kao primer različite percepcije pripadanja grupi navešćemo rezultate ankete kuju je autor rada nedavno sproveo u omladinskom sektoru jedne političke partije u

5 Edwin O. Reischauer, Marius B. Jansen, The Japanese Today, Tuttle Publishing 2005., str. 128

18 Srbiji. Naime, na pitanje „ Koji je Vaš razlog pristupanja ovoj političkoj partiji“, svi su, bez izuzetka, odgovorili da su to uradili u nadi da će im partija obezbediti posao, pomoći da imaju bolji položaj u društvu ili da će steći kontakte (kankeisya: 関係者) preko kojih će doći do željenih ciljeva. Iako se ne može poreći da svi ti mladi ljudi predano izvršavaju svoje partijske obaveze, ono što njih razdvaja od svojih kolega u Japanu jesu primarna očekivanja koja oni imaju prilikom pristupanja ma kojoj organizicaji ili grupi.

Još u predmodernom Japanu, pripadanje nekoj grupi nije se uvek vezivalo samo za rodbinske odnose. Ljudi su pripadali različitim vrstama zajednica koje su imale isti interes, bilo da je u pitanju uzgajanje istih proizvoda ili zajednički administrativni problemi. Međutim, kao što se kaže da je jezik odraz kulture, oslovljavanje i podela statusa unutar grupa je i te kako imala veze sa porodicom. Tako je npr. vladar ili lord bio

„otac“ svog naroda, a reč „uchi“ （内）koja znači „unutar“ ili nečiji dom i porodica

（家） se i u današnjem Japanu u svakodnevnom govori koristi za kompaniju u kojoj radimo. ⁶

Od različitih grupa, koje su u Japanu postojale još od najranijeg doba, ona koja ima najznačajnije mesto u životu gotovo svakog Japanca jeste firma ili kompanija u kojoj radi. Biti deo jednog takvog sistema je samo uspeh, nikako način da se nečija vrednost umanji ili izgubi identitet. Identitet se zapravo na taj način i stiče. Za razliku od Amerike, na primer, gde svako svoje znanje gleda kao ono najvrednije što ima, i što će ga voditi od jednog posla do drugog u zavisnosti ko bude ponudio više novca, svaki Japanac će sa entuzijazmom pevati himnu svoje kompanije i sa ponosom nositi njenu značku na odelu. Međutim, upravo ovakav stav i zaposlenih i poslodavaca u Americi i na Zapadu učinio je da se svako može osetiti zamenjivim i beznačajnim. Jer nove generacije uvek dolaze, sa novim, drugačijim i svežim znanjima. Ali to je upravo ono što je u Japanu nezamislivo. Što ste duže u jednoj kompaniji, pa čak i ako ne napredujete, vaš ugled se povećava.

Konstituisanje grupa u Japanu ne završava se naravno samo na ovom nivou.

Kompanije se dalje udružuju u asocijacije od velikog značaja, i tako se formira sistem

6 Edwin O. Reischauer, Marius B. Jansen, The Japanese Today, Tuttle Publishing 2005., str. 131

19 nacionalnih organizacija na čijem je čelu Privredna Komora Japana za manja preduzeća i Keidanren – Japanska Poslovna Federacija （経団連）zadužena za velika preduzeća.

Nju sačinjavaju 1601 član iz 1309 kompanije, 112 industrijskih asocijacija i 47 regionalnih ekonomskih organizacija ( prema podacima iz jula 2014. godine).⁷ Ovakav sistem je stvoren da bi kompanije i pojedinci unutar njih demonstrirali uzvišene etičke vrednosti i shvatili da je njihova društvena odgovornost mnogo veća od pukog obavljanja dužnosti na poslu. Skoro odmah nakon Drugog svetskog rata Keidanren je počeo da predstavlja jednu od tri najbitnije ekonomske asocijacije ( pored Privredne Komore Japana i Japanskog Komiteta za Ekonomski Razvoj). Svrha ove federacije jeste da ubrza rast japanske i svetske ekonomije i da doprinese poboljšanju kvaliteta života japanskog naroda.

Slikom organizacione strukture Keidanren-a upotpunićemo tvrdnju da su svi Japanci zajedno zapravo jedno savršeno „ organizovano biće“.

Slika br 1⁸

Način na koji se radnici identifikuju sa grupom imao je značajan uticak na konstituisanje japanskog poslovanja i japanske ekonomije.

7 Preuzeto sa sajta: http://www.keidanren.or.jp/en/profile/pro001.html, 28. oktobra 2014.

godine

8 Preuzeto sa sajta: http://www.keidanren.or.jp/en/profile/pro001.html, 28. oktobra 2014.

godine

20 Za početak, povućićemo paralelu između strukturne organizacije unutar kompanije, sa nastankom i rađanjem Bogova (kamija) u Shinto religiji. Naime, iako će o ovoj vrsti verovanja, i njegovom uticaju na razvoj poslovno-duhovne misli u Japanu, posebno biti reči u okviru VIII principa Toyota Proizvodnog Sistema, ovde ćemo predstaviti rađanje Shinto Bogova i njihov odnos prema drugima i timskom radu.

Slika 2

Iako ne postoje pisane knjige o shinto učenju i njegovim doktrinama, još u istorijskim zapisima Kođiki i Nihonshoki iz VIII veka, možemo naći predanja o esencijalnim vrednostima Shinto religije.

Prema legendi pod nazivom „Nebeska pećina“ božanski par Izanagi-no-kami i Izanami-no-kami stvorili su japanska ostrva i mnoštvo drugih Bogova, nakon što su zemlja i raj postali razdvojeni. Njihova deca bili su Bogovi svetla, meseca i mora.

Najpoštovanija od svih njih bila je Boginja Amaterasu. Priča o njenom unuku počinje slanjem njega da umiri ovozemaljski svet. U ovu svrhu Amaterasu mu je poverila tri

21 sveta blaga:ogledalo, mač i dragulj⁹. Ovi predmeti se i dan danas smatraju svetim objektima japanske istorije i religije, i čuvaju se u kućnom posedu japanske carske porodice.

Iz ovoga možemo zaključiti da, kao što u Shinto religiji postoji mnoštvo Bogova, tako i u savremenoj japanskoj korporaciji uvek postoje timovi ljudi, radnika, koji će raditi za dobrobit čitave kompanije ili zajednice. Jedino njihovim zajedničkim delovanjem moguće je postići cilj. A o značaju tradicije, i poštovanju autoriteta govori i činjenica da je i današnji car Japana 125. direktni potomak Boginje Amaterasu-omikami.

Međutim, potreba da pripadaju i budu deo grupe kod Japanaca je vidljiva još i pre stupanja u radni odnos. Naime, još u vreme školovanja, fakulteti su mesto gde japanci ispoljavaju svoju tendenciju ka identifikovanju sa grupom. Na univerzitetima postoje bezbrojne sekcije （saakuru: サー ク ル）koje vas mame i danima nakon početka školske godine prezentuju svoje aktivnosti – od džuda, ikebane, taiko bubnjeva, čajne ceremonije... Takođe, uloga takvih sekcija u životu studenata pa i samog fakulteta je mnogo veća nego bilo gde u svetu. Imaju Amerikanci na univerzitetima tkz. bratstva i sestrinstva ali je njihov odnos unutar istih, i u uloga u socijalnom životu dosta drugačija i značajnija. U Japanu je svakako nezamislivo da npr. na proslavi u okviru univerziteta gostuje neki drugi bend a da to nije školski sastav, da u priredbama ne učestvuju sekcije sa tog fakulteta. I dok se na američkim koledžima najnoviji članovi stalno stavljaju na razna iskušenja i testove poverenja, u japanskim univerzitetskim sekcijama Vas tretiraju kao da ste potpuno ravnopravan član iako se po prvi put susrećete sa nečim čega su oni pravi majstori.

Dakle, pošto posao i život u grupi sam po sebi implicira timski rad, za

9 Priča o tri sveta blaga potiče još iz davnih dana, kada se Boginja Amaterasu povukla i sakrila u nebesku pećinu, jer nije mogla da izdrži pritisak i probleme koje je stvorio njen brat Susan'o-no-kami.

Naime, on nije ispunjavao svoje obaveze na način na koji je to bilo propisano, pa je čak i napustio more, čiji je bio gospodar. Kako bi uspeli da Boginju Amaterasu ubede da izađe iz pećine, ostali Bogovi su se sakupili, i dogovorili se da u njenu čast naprave ogledalo, dragulj i drvo ispred pećine dekorišu ovim svetim objektima. U tu svrhu, napravljena je čitava svetkovina (matsuri), gde se izvodio i sveti ples ispred njene pećine. Zaintrigirana veseljem i žamorom, Amaterasu je konačno provirila iz pećine, i pristala da se vrati u svet, vraćajući mu pritom harmoniju i spokojstvo koji su bez nje bili narušeni.

22 postizanje što boljih rezultata veoma je bitan odnos medju samim zaposlenima i njihova medjusobna interakcija. Harmonija i prijatna atmosfera jedne su od osnovnih vrednosti ovog društva. Harmonija ili sklad (na japanskom wa: 和 ) predstavljaju bitan element zajednički i za budizam i ceremoniju čaja. Ovaj pojam implicira miroljubivu zajednicu i komfornost unutar grupe, čijim je članovima medjusobni harmoničan odnos iznad ličnog interesa. Koncepta wa je tradicionalno od velike važnosti u japanskoj kulturi.

Jednostavno, kao što smo i na primerima pokazali, veoma je duboko ukorenjeno verovanje da je zajedničko dobro važnije od pojedinačne sreće i zadovoljenja nečije lične potrebe. Ovaj princip primenjuje se kako u školama, tako i u svim društvenim grupama i na radnom mestu; a o njemu se uči još od najmanjih nogu.

Wa je duboko povezano sa upotrebom neverbalne komunikacije koja Japancima omogućava da izbegnu potencijalni nesporazum, raspravu ili negativne emocije, a očuvaju, barem prividno, društveni mir. U zavisnosti od nacionalnosti i kulture, neverbalna komunikacija je manje ili više razvijena. Zahvaljujući svojim geografskim karakteristikama i viševekovnoj izolaciji tokom perioda Edo, kao i specifičnoj grupnoj organizaciji svih društvenih slojeva, u Japanu je stvorena prilično originalna neverbalna komunikacija. Različiti gestovi, držanje tela, pauze, pa čak i ćutanje, postali su jak, integralni deo njihove kulture. Tako je, na primer, ćutanje važan deo japanske kulture i predstavlja vrstu neverbalne komunikacije. Za razliku od Zapada, gde se prilikom razgovora smisao često čita između redova, u Japanu se pravi kontekst saznaje proučavajući pauze u govoru. Japanci nisu navikli da se suprotstavljaju i da direktno iznose svoj stav i mišljenje. Stoga, ćutanje može posližiti da bi se osmislile reči koje će se sledeće izreći ili da bi se naglasile one koje će posle ćutanja biti izrečene. Ćutanje je takođe način da zadrže svoje mišljenje koje se razlikuje od većine i na taj način se prilagode grupi.

Japanski narod koji teži stalnoj harmoniji razvio je veoma indirektan stil komunikacije koji zauzima važnu ulogu u svakom sporazumevanju, a isto tako, može dovesti do problema u komunikaciji među ljudima različitih kultura.

Osnovna ideologija Japana je konfučijanizam koji se zasniva na čovekoljublju,

23 znanju, pravičnosti, obožavanju kulta predaka i prirode. Generalno ona zagovara apsolutno poštovanje autoriteta, prilagodjavanje datim prirodnim okolnostima i stvaranje onoga što je potrebno sopstvenim radom. Na ličnom i emotivnom planu poštuju porodicu i ukazuju izuzetno poštovanje starijm ljudima.